(Zašto Evropske večeri i odakle Prva evropska kuća u Beogradu?)

 Evropa, odnosno Evropska unija je demokratski izbor naroda i gradjana. Mi se kao gradjani, kao članovi Prve evropske kuće i Evropskog pokreta u Srbiji odmah jasno izjašnjavamo – mi smo za Evropu! Za Evropu, pored ostalog, u smislu potpune integracije u postojeće institucije Evropske unije. Ali mi poštujemo i sve one koji nisu za Evropu. Želimo sa njima da demokratski i konstruktivno razmenjujemo argumente. Želimo da gradjani na bazi sveobuhvatnih i objektivnih informacija donesu odluku o tome šta je za njih bolje – kratkoročno, srednjoročno i dugoročno. Da do odluke dodju nepristrasnim, argumentovanim i interesno uslovljenim uporedjivanjem prednosti  i slabih tačaka svake realne alternative. Da gledaju I sebe I svoju deci I njihovu decu, što reče jedan aktuelan političar. Da proverimo u krajnjem slučaju i naša opredeljenja.

I to je uglavnom sve što na posmatranom planu želimo. Ostalo je na gradjanima (glasačima)!

Poslednjih godina i u Srbiji je počelo intenzivno da se piše o Evropi, evropskim integracijama, prednostima i slabostima postojeće asocijacije, njenim perspektivama i, što je najvažnije, o našem mestu u njoj! Treba li nam Evropa i kakva? Trebaju li nam ljudi koji se bore za ostvarenje tog milenijumskog sna mnogih njenih gradjana i naroda? Mirna, ravnopravna, bogata, bezbedna, stabilna, demokratska, pravedna i prosperitetna Evropa!? Može li je biti? Hoćemo li u nju?

U početku Evropom su se kod nas bavili na prvom mestu proevropski orijentisani pojedinci,  odnosno, nevladine organizacije, posebno Evropski pokret u Srbiji, a potom i druge brojne organizacije za ljudska i manjinska prava, za privredni i regionalni razvoj, za očuvanje životne sredine, za zdraviji život, za razvoj lokalne samouprave, za prava životinja, za pomirenje, saradnju i veću bezbednost pojedinaca, regiona i država itd. Neke organizacije su promociju evropskih ideja i vrednosti radile na razumljiv i našim gradjanima prihvatljiviji način, neke su to radile manje transparentno ili simpatično, a neke su bogami, možda i iz najbolje namere, to radile tako da bi bilo bolje da nisu, bar ne javno, jer su ponekad svojim rogobatnim, očigledno nedovoljno argumentovanim i arogantnim stavovima u najmanju ruku odbijale gradjane, ili stvarale kod istih sumnju u održivost evropske ideje, u pravednost novog evropskog sistema, u ravnopravnost udruženih medjunarodnih subjekata u njemu i sl.

Jedna od organizacija koja se poslednjih sedam godina u okviru svojih mogućnosti bavila evropskom integracijom, a posebno promocijom njenih prednosti i naših interesa da se u njoj nadjemo kao ravnopravan politički, državno pravni, ekonomski i kulturni subjekat je i Prva evropska kuća u Beogradu, organizacija iznikla pod okriljem Evropskog pokreta u Srbiji. Sastavljena je uglavnom od visoko obrazovanih, stručno i poslovno ostvarenih i politički neangažovanih, ili bar neposredno politički malo aktivnih ljudi. U Prvoj evropskoj kući su svoj interes da nešto korisno rade našli ljudi koji već imaju svoje uspešne profesije, koji ne žele za svoj rad nikakvu ličnu niti grupnu promociju, jer ne žele politički pristrasno da razmišljaju i deluju. Jedino priznanje i zadovoljstvo za pomenute aktiviste je ocena javnosti da oni ovaj svoj dodatni i dobrovoljno odabrani »posao« rade maksimalno objektivno i u interesu sopstvene i zajedničke budućnosti.

Prva evropska kuća iz Beograda (dalje: Kuća)  je nevladino, neprofitno, nestranačko i proevropsko udruženje građana, osnovano početkom 2000. godine. Kuću je osnovalo 50 uglednih građana Beograda i Srbije iz oblasti kulture, politike, nauke, privrede, umetnosti, zdravstva i obrazovanja. Osnovni moto Kuće je: U EVROPU SA SRPSKIM BOJAMA. On proizilazi iz osnovne ideje ujedinjene Evrope kao bogatstvu različitosti, “čarobnoj bašti” mira i prosperiteta u kojoj svi pojedinačni “cvetovi” dobijaju na snazi i kvalitetu – jedinstvenom i bezbednom prostoru u kome svi činioci ostvaruju bolje uslove za sopstveni ali i zajednički razvoj, prostoru u kome će svako da da ono najvrednije i da preuzme od drugih ono  najbolje, prostoru  bez nepotrebnih “ograda” ili prepreka, sa intenzivnom i neometanom razmenom ljudi, informacija, roba i usluga…

Noseća ideja projekta Evropskih večeri, koji se do sada već sedam puta realizovao pred prepunom Svečanom salom Skupštine Grada (“Stari dvor”), je da se na atraktivan i pristupačan način gradanima Srbije približi proces Evropske integracije sa njegovim najvažnijim stubovima: politikom, ekonomijom, preduzetništvom i kulturom. To se realizuje kroz afirmaciju pojedinaca ili organizacija koji su u tekućoj godini najviše doprineli povezivanju naše zemlje sa Evropom, predstavljanju naših dostignuća Evropi i stvaranju kod nas ambijenta sa evropskim kvalitetom i standardima.

Članovi Prve evropske kuće, kao iskreni proevropljani, na politiku gledaju kao na nužan segment demokratskih procesa, koji je neophodan ali koji po svojoj koncepciji često koristi disciplinovanje svojih članova, pored ostalog i metodama demokratskog centralizma, a često i zadovoljavanjem ili nezadovoljavanjem njihovih raznoraznih ličnih, lokalnih, grupno svojinskih i drugih materijalnih ili sličnih interesa. Partijska pripadnost aktivistima ponekad zakrivljuje svest i utiče na objektivnost i iskrenost njihovih odluka, a naše odluke u Prvoj evropskoj kući po svome konceptu morale bi da budu nepristrasne, nestranačke, necenzurisane i proevropske.

Vodeća ideja Prve evropske kuće, koja je na noge stala zahvaljujući iskustvu i podršci vodećih ljudi Evropskog pokreta Srbije, je polazila od simbola evropske asocijacije evropskih kuća pod nazivom FIME; Taj simbol je most u njegovom izvornom značenju – most izmedju ljudi, regija i regiona, zemalja i naroda, kultura i tradicija, prepoznavanje i prožimanje najboljih karakteristika i vrednosti pojedinaca, grupa i naroda na posmatranom evropskom području. A prva faza u uspostavljanju mostova je legitimisanje tih subjekata kojima trebaju mostovi. Druga faza je promocija ljudi, organizacija i ideja koji uslovljaju ili omogućavaju uspostavljanje pomenutih mostova. To su, pored ostalih, »naši« današnji »Najevropljani«.

Prvi mostovi koje je Prva evropska kuća uspostavila su upravo mostovi sa Sarajevom, Vukovarom i Zagrebom. Ti mostovi su uspostavljani u ono teško vreme 1999-2001 god, i kakvi su da su i danas traju, razvijajući se u mnogim pravcima i uključujući stalno nove i nove učesnike. Projekat je nazvan »Balkanski mostovi ka Evropi«.

Drugi projekat koji smo aktivirali nosio je naziv »Od decentralizacije do lokalne samouprave«. Poenta »priče« je bila u odpočinjanju stručnih i kompetentnih rasprava na temu decentralizacije prethodno delom objektivno a delom subjektivno veoma centralizovanog političkog, državnog i ekonomskog sistema naše zemlje na svim nivoima. Smatramo da je strela uspešno odapeta i danas se sve više govori o neophodnosti decentralizacije i njenim specifičnostima, kako na nivou cele države, tako i regiona, gradova, pa čak i opština. Rezultatu će očigledno biti spori, jer su veliki interesi u pitanju, ali sve više gradjana, stručnih organizacija, privrednih aktera i eksperata raznih profila uvidja neophodnost »spuštanja« odgovornosti, davanje veće slobode ponašanja što većem broju subjekata uz efikasniju, moderniju i jeftiniju koordinaciju. Za početak bilo bi dobro da gradjani znaju koji su ti njihovi predstavnici u skupštinama opština, gradova, pokrajina i Republike, šta su im ti predstavnici prilikom izbora obećavali i kada i kako će snositi posledice za svoje ispunjenje ili neispunjenje obećanog!

I pored mnogih uobičajenih skeptika u početku, bez podrške poznatih fondacija, državnih ili paradržavnih organa ili organizacija (koje nam sa razlogom i nisu bile orijentacija), projekat uspešno ulazi u svoju osmu godinu. Pored volontera iz Prve evropske kuće, logističke pomoći Evropskog pokreta u Srbiji, Delegacije Evropske komisije u Beogradu, Grada Beograda i Opštine Čukarica, realizaciju ovog projekta su materijalno pomagali skoro isključivo mali i srednji privrednici iz Beograda i Srbije. Evropsko veče je danas postalo prepoznatljiv dogadjaj Beograda i sada je problem primiti na ovu manifestaciju sve ugledne goste kojoj je osnovni cilj da promoviše evropsku integracionu ideju u izvornom obliku – kao ideju dobrovoljnog, ravnopravnog, interesnog i za sve korisnog povezivanja i udruživanja.

• Opredeljenje Prve evropske kuće je: Naše uključivanje u Evropsku integraciju je potreba i nužnost.

• Naše iskreno mišljenje je: 1) Evropa je svet u nastajanju, 2)  Evropa je eksperiment ali i milenijumski san mnogih njenih gradjana koji treba da uspe i  3) Evropa je još uvek nesavršen i nestabilan prostor čijem kvalitetu i stabilnosti  i mi trebamo da damo svoj doprinos.

• Naše osećanje je - Evropa je i naš prostor, u kome ima i nejasnih medja, namrgodjenih suseda, nekorektno postavljenih ograda, blatnjavih kolovoza, neuradjenih trotoara, nekorektnih stanovnika, nedovoljno zaštićene sirotinje i neukusno bogatih i uobraženih pojedinaca. Da li je to razlog da mi ne budemo deo te Evrope?

 

A sada opet o Najevropljanima godine.

Da li su naši gradjani kao što su to Jovan Ćirilov, Živan Saramandić, Predrag Koraksić Koraks, Goran Marković, dr Marija Bogdanović, Goran Bregović, Željko Joksimović, Olivera Jevtić, dr Stojan Stamenković, dr Zigfrid Gehrecke i drugi Najevropljani? Dali je Emir Kusturica Najevropljanin? Da li su nesrećno preminuli Zoran Djindjić, Miroljub Labus, Nebojša Čović, Rasim Ljajić, Božidar Djelić, Vladimir Gligorov, Boris Tadić, Predrag Bubalo, Vuk Drašković, Dragoljub Mićunović, Mladjan Dinkić, u pojedinim godinama, makar malo približili ili bolje predstavili Srbiju Evropi i obrnuto? Da li su firme BelMedik, Idea, Freš&Company, Pozorište na Slaviji, »Garden centar«, Habitfarm ili »Flory« bar neke evropske ideje, karakteristike, poslovne standarde i norme realizovali na ovom našem »tranzicionom« prostoru? Mogu li da budu njihovi osnivači naši Najevropljani?  Da li je Desimir Tošić, živa legenda srpske demokratije, patriotizma i evropejstva, Najevropljanin?. Da li smo u pravu? u želeli

Neki od kandidata nisu želeli da se eksponiraju, neki su molili za diskreciju, neki su koncept Evropske unije doživljavali kao globalistički, proamerički, imperijalistički ili čak neokolonijalistički. Neki su se zahvalili na predlogu za priznanje sa molbom da ih ne eksponiramo u navedenom kontekstu. Razumeli smo ih, jer to su zaista retki pojedinci a veliki ljudi. Svi oni su u najboljem i najčistijem smislu ipak naši Najevropljani. I ljudi sveta, bez sumnje! Ljudske kreativne i moralne karakteristike nemaju niti trebaju da imaju granice. Nadamo se da to svi razumeju. Bez obzira na lične simpatije ili animozitete. Bez obzira na partijsku ili ideološku pripadnost. Bez obzira na pojedinačne mane ili nedostatke, koje svi ljudi imaju.

Ima li i drugih ljudi koji su u prethodnim godinama bili bolji, uspešniji, prepoznatljiviji, simpatičniji u svojim proevropskim nastojanjima? Ima! Ima ih sigurno toliko mnogo, manje ili više zasluženo poznatih ili nepoznatih u javnosti, da bi ih ovde teško bilo nabrojati. Pa zašto i kako smo mi do sada birali baš ove i ovakve Najevropljane?

Prvo, pomenuti Najevropljani (zvanično birani ili predlagani) su nesporno ljudi za koje je u posmatranim godinama bilo evidentno evropsko delovanje, koji su u posmatranim periodima ovde »donosili« onu lepšu Evropu, odnosno u Evropu su »odnosili« prave političke, duhovne i ekonomske vrednosti Srbije, zemlje burne istorije, bogate kulture, nadarenog naroda i teške sadašnjosti. Njihovom promocijom možda nismo uvek predstavljali baš najbolje, ali smo sigurno uvek promovisali neke od najboljih, neke od onih koji su mnogo i požrtvovano radili na realizaciji naše očekivane evropske budućnosti. Naravno, ne geografske već suštinske evropske budućnosti, kojoj su na našu žalost danas bliže neke zemlje koje geografski baš i nisu u Evropi.

Drugo, ponosni smo na to što ti ljudi svoje pozitivne poruke nisu donosili samo Evropi, nego i drugim nama bližim ili daljim regionima, narodima i kulturama. Kako više puta reče naš Najevropljanin Živan Saramandić »i Rusija je Evropa«, tako možemo i mi da kažemo da je sve više i Indija Evropa, i Kina je sve više u Evropi, ka Evropi streme i »bliski istok« i mediteranske zemlje i... Mogu stvari da se posmatraju i obrnuto, naravno. Biti za integraciju u Evropu nikako ne može i ne sme da znači biti protiv drugih integracija, protiv drugih prijatelja, naroda i država!

Treće, sa stanovišta koncepta Evropskih večeri i promocije Najevropljana godine to su po predpostavci skoro uvek poznati i uticajni gradjani, često u vrhu aktuelne vlasti, na čelu uticajnih organizacija ili institucija, uglednih i uspešnih firmi ili ustanova. Zašto je to tako? Jer, u Pravilima za izbor Najevropljana godine donešenim 2000. god. je pored ostalog zapisano: »Priznanje se dodeljuje uglednim pojedincima, afirmisanim i uspešnim stvaraocima, političkim prvacima, državnim rukovodiocima, ljudima od značajnog uticaja na ponašanje države i društva, na javno mnjenje, za najveći doprinos u povezivanju naše zemlje sa Evropom, odnosno Evropskom unijom, za afirmaciju sopstvenih, nacionalnih, proevropski orijentisanih ideja i vrednosti izvan zemlje, za najuspešnije promovisanje evropskih ideja i vrednosti u zemlji“.

Svesni subjektivne objektivnosti ili objektivne subjektivnosti svakog izbora unapred se zahvaljujemo na razumevanju i toleranciji svim gradjanima koji se u nekim pojedinostima sa nama ne slažu. Takodje, ne sumnjamo da su svi naši lauerati svesni da su samo jedni od mnogih koji su u odredjenom momentu iskočili, da su i tada i sada postojali i da postoje i mnogi drugi koji ništa manje ne zaslužuju da budu na njihovom mestu. A svi članovi izbornih organa Prve evropske kuće znaju koliko je teško od više izvanrednih i raznorodnih kandidata opredeliti se baš za odredjene. Pored objektivne subjektivnosti i demokratija je često nedovoljno savršen mehanizam za ocenjivanje nečijeg rada, pa u svemu treba poći od maksimalno moguće nepristrasnosti i dobrih namera. Rezultat je onakav kakav vidimo. A nagrada je uvek deo pozitivne energije koji daje satisfakciju i dalje motiviše da se borite, dobijate, gubite...

 

mr Stamenko M. Joksimović, Generalni sekretar Prve evropske kuće u Beogradu
(Član Glavnog odbora Evropskog pokreta u Srbiji i Predsednik Evropskog veća na Čukarici)