"Evropsko Veče u Beogradu 2007"

PRVA EVROPSKA KUĆA – Beograd EVROPSKI POKRET U SRBIJI - Evropsko Veće Čukarica Grad Beograd

"European Evening in Belgrade 2007"

N A J E V R O P LJ A N I N 2007.

Evropske večeri u Beogradu – NAJEVROPLJANIN GODINE je projekat Prve evropske kuce iz Beograda, koji se vec osam godina realizuje u ravnopravnoj saradnji sa Evropskim pokretom u Srbiji, uz podršku Grada Beograda, Delegacije evropske komisije u Beogradu, Opštine Cukarica i brojnih prijatelja manifestacije. Priznanje Najevropljanin se ne dodeljuje po ideološkim kriterijumima ili stranackoj pripadnosti. Najevropljanin je od pocetka za organizatore ove manifestacije pojedinac ili organizovana grupa koji su u tekucoj godini u odredjenoj oblasti najviše konkretno uradili na povezivanju naše zemlje sa Evropom u smislu: 1) predstavljanja naših rezultata, naših vrednosti i specificnosti Evropi i njenim entitetima, 2) stvaranju evropskog institucionalnog i preduzetnickog ambijenta u našoj zemlji, 3) ostvarivanju evropskog kvaliteta, evropskih standarda i kriterijuma u svojim poslovima, svojim firmama ili idejama i projektima, 4) na stvaranju Evrope ovde. Težište organizatora je na promociji dostignuca pojedinaca i kolektiviteta koja nas ne odvode u neku zamišljenu Evropu kao manje ili više željenu i interesnu asocijaciju koja donosi „darove“, vec nas transformišu u zemlju evropskih kvaliteta, evropskog standarda i evropske bezbednosti, koji Evropi donose autohtone i velike nacionalne vrednosti Srbije, njenih gradjana, privrednih i kulturnih subjekata.

N A J E V R O P LJ A N I 2007.

Vojin Dimitrijević, Najevropljanin godine za oblast politike. Profesor Pravnog fakulteta Univerziteta UNION. Direktor Beogradskog centra za ljudska prava. Clan Venecijanske komisije Saveta Evrope za demokratiju putem prava, Stalnog arbitražnog suda u Hagu, Medunarodne komisije pravnika i Srpskog PEN Centra. Clan Instituta za medunarodno pravo. Nosilac francuskog ordena Legije casti. Prvi Predsednik Evropskog pokreta u Srbiji. Bivši clan i potpredsednik Komiteta za ljudska prava Ujedinjenih nacija (1982-1994). Najvažnije knjige: Medunarodne organizacije (s O. Racicem - cetiri izdanja), Medunarodni odnosi (s R. Stojanovicem - pet izdanja), Terorizam (dva izdanja), Strahovlada (dva izdanja), Neizvesnost ljudskih prava na putu od samovlašca ka demokratiji (1994), Ljudska prava - udžbenik (s M. Paunovicem i V. Ðericem – 1997), Osnovi medunarodnog javnog prava (koautor, dva izdanja), Medunarodno pravo ljudskih prava (koautor, 2006.) i Silaženje s uma (2007). Izabran na predlog Evropskog pokreta u Srbiji.

Nenad Popović, Najevropljanin godine za oblast ekonomije. Uspešnu profesionalnu karijeru zapoceo u Moskvi u predstavništvu cuvene švajcarske kompanije „Euromin“. Kasnije odlucio da osnuje sopstvenu kompaniju ABS Holdings, danas najvecu srpsku kompaniju u oblasti elektroenergetike. Prethodnu godinu Kompanijaje docekala sa blizu 5000 zaposlenih i ostvarenim prihodom od preko 500 miliona dolara. Uspešno odbranio doktorat na ekonomskoj problematici, objavio dve knjige i preko cetrdeset naucnih iz oblasti poslovanja. Profesor je na Univerzitetu Lomonosov u Moskvi za predmet: Osnovne globalne korporacije, kao i na Rudarskom Univerzitetu u Moskvi za predmet: Preduzetništvo. U Srbiji osnovao korporativnu fondaciju ABS Fond, koja, pored ostalog, podržava projekte iz oblasti kulture, duhovnosti, nauke i obrazovanja, razvoja lokalnih zajednica i sporta. Posebnu pažnju posvetio projektima iz oblasti medjunarodne saradnje i zbližavanja Srbije, Evropske unije i Ruske federacije. Inicirao je i rukovodio izradom Strategije dugorocnog ekonomskog razvoja srpskih zajednica na Kosovu i Metohiji i Strategijom dugorocnog ekonomskog razvoja juga Srbije koju je 2007. god. usvojila Vlada Srbije. Ova dva dokumenta predstavljaju do sada najobuhvatnije i najsadržajnije strateške studije izradjene za ova dva osetljiva i znacajna regiona Srbije.

Ambassador Hans Ola Urstad, Najevropljanin – strani državljanin u našoj zemlji koji je najviše doprineo povezivanju neše zemlje sa Evropom, šef misije OEBSa u našoj zemlji. Imao veoma bogatu i uspešnu diplomatsku karijeru (Ministarstvo inostranih poslova Norveške, Varšava, NATO – Brisel, San Francisko, Pakt stabilnosti, Srbija i Crna Gora, Srbija…). Izabran na predlog Evropskog pokreta u Srbiji. Ucinio mnogo na povezivanju naše zemlje sa Evropskim zemljama i institucijama. Veoma aktivan u svim vidovima pomoci našoj zemlji. Dolazi iz Norveške, zemlje koja je imala poseban osecaj za potrebe i probleme Srbije, tako da je u mnogim oblastima podrška i pomoc ove zemlje i njenih institucija bila od presudne važnosti za poboljšanje u odredjenim oblastima života i rada naših gradjana.

Mića Jovanović, Najevropljanin godine za oblast obrazovanja i kulture. Godine 1989. osniva Poslovnu školu Megatrend, koja prerasta u Megatrend univerzitet primenjenih nauka, sa više od 25. 000 studenata i preko 500 stalno zaposlenih, od kojih 315 doktora nauka u svim nastavnickim zvanjima i 47 asistenata. Od 1991. godine je predsednik Medunarodnog ekspertskog konzorcijuma iz Londona. Nosilac je britanskog ordena viteza «Order of the Fleur-de-Lys». M. Jovanovic je nagraden «Zlatnom znackom» Republicke zajednice za kulturu za knjigu «Interkulturni menadžment», 2002. godine, a dobitnik je i «Zlatnog beocuga» za trajni doprinos nauci, 2006. godine. Razvijajuci Megatrend univerzitet, profesor Jovanovic je sagradio preko 14.000 kv. metara modernog univerzitetskog prostora. Najnovija, tek otvorena zgrada na Novom Beogradu, smatra se jednom od najlepših zgrada namenjenih visokoškolskom obrazovanju u ovom delu Evrope. Pored toga što je remek-delo moderne arhitekture, ona je svojim studentima obezbedila najsavremenije uslove za rad, a predavacima najmodernije metode i tehnike prenošenja znanja. Univerzitet je uspostavio kvalitetnu i korisnu saradnju sa slicnim institucijama u Evropi.

Dušan Antonić, Najevropljanin godine u oblasti privrede. U toku svog dugogodišnjeg radnog veka prošao je skoro sve bankarske poslove, od pripravnika do generalnog direktora i sada predsednika Izvršnog odbora Agrobanke. Obezbedio je Agrobanci clanstvo u Medunarodnoj asocijaciji agrarnih banaka i uspostavio konto- korentne odnose i platni promet sa vodecim evropskim bankama. Od oktobra 2006. godine je predsednik Izvršnog odbora Agrobanke. Uspeo je da u potpunosti konsoliduje Agrobanku, uspešno realizuje II , III i IV emisiju akcija Banke i poveca kapital Banke za oko 160 miliona EUR-a, uspešno reguliše odnose sa državom po osnovu Zajma IBRD YU 2307 u iznosu od 167 miliona EUR-a i znacajno poveca tržišnost banke. Danas je Agrobanka vodeca domaca banka koja ima usaglašene sve parametre poslovanja banke sa medunarodnim standardima, znacajan rast štednje i rejting, a stalnim rastom svog potencijala, koji je samo u prošloj godini povecan za 65 odsto, znacajno povecava svoje ucešce na bankarskom tržištu Srbije. Agrobanka danas saraduje sa 260 korespodentskih banaka širom sveta.