Prva Evropska Kuca

EVROPSKO VEČE U BEOGRADU - NAJEVROPLJANIN GODINE

Evropske večeri u Beogradu – Najevropljanin godine, autorski projekat čiji je nosilac Prva evropska kuća iz Beograda, postale su dogadaj, a plaketa NAJEVROPLJANIN prestižno i nepristrasno priznanje pojedincima za naporan i uspešan rad usmeren ka našoj bržoj integraciji i svestranijoj komunikaciji sa Evropom.

Pravila za kandidovanje i izbor: Priznanje Najevropljanin godine se ne daje za stranačku pripadnost, za životno delo, za poštenje, za rad, za komunikativnost, šarm, stvaralaštvo, radne ili poslovne rezultate i sl. Najevropljanin je od početka za organizatore ugledan i uticajan pojedinac koji je u tekućoj godini u odredjenoj oblasti najviše konkretno uradio na povezivanju naše zemlje sa Evropom i to:

na predstavljanju naših rezultata, naših vrednosti i specifičnosti Evropi i njenim entitetima,
na stvaranju evropskog institucionalnog i preduzetničkog ambijenta u našoj zemlji,
na ostvarivanju evropskog kvaliteta, evropskih standarda i kriterijuma u svojim poslovima, svojim firmama ili idejama i projektima
na stvaranju Evrope ovde.

Svaki izbor je manje ili više subjektivan čin. Izbor Najevroljana godine je u datim uslovima maksimalno objektiviziran pre svega iz sledećih razloga - odlučivanje o izboru je rezultat demokratskog i nepristrasnog konsenzusa većeg broja nepristrasnih, nekompromitovanih intelektualaca najrazličitijih profesija kojima je cilj rejting i dugovečnost manifestacije i odvija se u tri medjusobno izdvojene ali i u neophodnom opsegu povezane faze:

Prva faza: Organizacioni odbor. Bira se na dve godine kao potpuno nezavisno telo sastavljeno od trinaest uglednih i visokoobrazovanih pojedinaca raznorodnih profesija, članova Kuće; prikuplja argumentovane predloge o potencijalnim kandidatima, obradjuje i razmatra iste u neprekidnoj medjusobnoj komunikaciji i kroz potpuno demokratsku i argumentovanu raspravu dolazi do šireg spiska kandidata. Ima zamenika i sekretara;
Druga faza: Izborni savet koga čini jedanaest najuglednijih predstavnika renomiranih proevropskih organizacija ili u javnosti etabliranih proevropskih ličnosti po sebi, od kojih su pet (5) iz Prve evropske kuće. Bira se takodje na dve godine, s tim da je Sekretar saveta član Kuće i predsednik Organizacionog odbora po automatizmu. Razmatra i detaljno raspravlja na bazi dostupnih dokumenata i argumenata Organizacionog odbora o prethodno predloženim kandidatima i na bazi većinskog mišljenja donosi užu listu kandidata. Predsednik saveta ne može biti član Prve evropske kuće. Može da ima zamenika ili pomoćnika; Izborni savet u proširenom sastavu čine i svi prethodni dobitnici priznanja (kada, odnosno, ukoliko to mogu i žele)
Treća faza: Skupština Prve evropske kuće koju čini 50 članova raznih profesija, najvišeg obrazovanja, nestranačke proveniencije i nespornog proevropskog, profesionalnog i moralnog ugleda, verifikuje predloženu listu laureata od strane Saveta. Kandidati koje Skupština ne verifikuje ne mogu da budu izabrani kao Najevropljani u tekućoj izbornoj godini. Skupština donosi odluke većinom glasova ukupog broja aktivnih članova (verifikaciju aktivnih članova pre svake skupštine vrši Izvršni odbor Kuće na bazi informacije i izveštaja Generalnog sekretara Kuće). Skupštinu vodi Predsedništvo koga čine Predsednik, Zamenik, potpredsednici i Generalni sekretar (do pet članova).

Skupština Prve evropske kuće bira članove Organizacionog odbora i Izbornog Saveta manifestacije (Evropskih večeri) po pravilu na svojim redovnim skupštinama koje se održavaju svake druge godine.

Projekat Evropskih večeri – Najevropljanin godine je od strane grupe autora na propisani način zaštićen u Zavodu za intelektualnu svojinu, tako da se nazivi, koncept manifestacije, logo, izgled i sadržaj plaketa i način izbora, odnosno prezentacija laureata, ne mogu koristiti od strane drugih organizacija ili pojedinaca bez dozvole istih.

Prema Pravilima izbora priznanje Najevropljanin godine se dodeljuje isključivo uglednim pojedincima, afirmisanim i uspešnim stvaraocima, političkim prvacima, državnim rukovodiocima, ljudima od značajnog uticaja na javno mnjenje, na državne odluke i društvena opredeljenja javnosti, za najveći doprinos u povezivanju naše zemlje sa Evropom, odnosno Evropskom unijom, za afirmaciju sopstvenih, nacionalnih proevropski orijentisanih ideja i vrednosti izvan zemlje, za najuspešnije promovisanje evropskih ideja i vrednosti u zemlji. Znači, uslov za dobijanje priznanja je i delovanje i učinak, moć i angažovanje, rezultat i njegov domet, njegovo delovanje na državu, sistem, privrednu granu ili kulturni, obrazovni i drugi segment zajednice.

Predlaganje kandidate za Najevropljane godine u navedenim oblastima mogu da vrše svi članovi i organi Prve evropske kuće, Evropskog pokreta u Srbiji, drugih profesionalnih, stručnih, poslovnih, naučnih, sportskih i drugih nekompromitovanih organizacija, kao i ugledni i proevropski orijentisani i afirmisani pojedinci u zemlji i šire.

Broj odabranih kandidata može da bude i veći, ali i manji, od broja koji se bira (može se izaći bez kandidata za Najevropljanina godine u odredjenoj oblasti, odnosno sa više od jednim kandidatom za neku drugu oblast. Ipak, ovakve solucije nisu poželjne i mogu se tretirati kao izuzeci.).

Evropske večeri su od početka odlično medijski pokrivene i svake godine izazivaju povećan interes javnosti što predstavlja za organizatore i žiri sve veću obavezu i odgovornost da manifestacija bude sve bolje organizovana, a Najevropljani demokratski, nepristrasno i dobronamerno birani.

Hronologija do sada održanih manifestacija:

Prve Večeri održane su u prepunoj baletskoj sali Kulturno-obrazovnog centra Čukarica. Prethodile su im rasprave na temu "Mi i Evropa, partneri ili neprijatelji?!", sa brojnim učesnicima: Desimir Tošić, Zoran Hristić, Petar Luković, Živorad Kovačević, Vladimir Goati, Jelica Minić, Maja Kovačević, Zoran Alimpić, Zlatomir Simić, Vladimir Grbić...

Dobitnici plakete NAJEVROPLJANIN 2000 bili su: Predrag Koraksić - Koraks, karikaturista; Živan Saramandić, operski prvak i Zoran Alimpić, aktuelni predsednik Opštine Čukarica. Veče je obeležila izložba karikatura Predraga Koraksića, umetnički nastup Živana Saramandića kao i aktivnost na potpisivanju peticije za hitno razjašnjenje nestanka lvana Stambolića, koju je potpisalo nekoliko stotina prisutnih.

U 2001. godini Evropske večeri su obeležili razgovori i izložba umetničkih fotografija o Vukovaru (uspostavljen je "most" Beograd - Vukovar), nova izložba karikatura Predraga Koraksa - Koraksića, prisustvo gostiju iz Vukovara, Zagreba, Novog Sada i Beča kao i nova peticija vezana za slučaj Stambolić. Dobitnici plaketa NAJEVROPLJANIN 2001 bili su: Miroljub Labus, tadašnji podpredsednik Savezne vlade zadužen za ekonomiju, Nebojša Čović, potpredsednik Republićke vlade zadužen za jug Srbije, Kosovo i Metohiju, kao i Marija Bogdanović, aktuelni rektor Beogradskog univerziteta.

Godine 2002. uspostavljen je most saradnje sa Sarajevom. Na završnoj večeri manifestacije, pored gostiju iz Sarajeva, posebnu pažnju je izazvao briljantan i emotivan nastup Milke Stojanović i Živana Saramandića. NAJEVROPLJANI 2002. postali su: Jovan Ćirilov, kulturni stvaralac i dudogodišnji kreativni direktor BITEF-a, Dragoljub Mićunović, tadašnji predsednik Savezne skupštine, Božidar Đelić, ministar finansuja u Republičkoj vladi i Jelica Minić, pomoćnik ministra Savezne vlade za inostrane poslove.

"Večeri 2003." bile su izuzetno bogate programskim aktivnostima. Poseban utisak na učesnike ostavio je nastup atraktivnog muzičkog sastava "Etno". Plakete NAJEVROPLJANIN 2003. dobili su: premijer Zoran Đindić (posthumno), filmski stvaralac Goran Marković, ekonomski analitičar i publicista Vladimir Gligorov i za preduzetništvo Jasmina Knežević, osnivač poliklinike "Bel Medic". Najevropskiji projekat godine postao je projekat "Putovanje brodom Idea Beograd kroz Evropu". Brod je nosio sa sobom poruku o miru i saradnji. Ovo putovanje je trebalo da bude inicijator i promoter brojnih pratećih privrednih, kulturnih i političkih susreta i aktivnosti pod nazivom "Srbija za Evropu", čiji su koncept osmislili članovi Evropskog centra za preduzetnike Srbije i Prve evropske kuce.

Večeri 2004. bile su jubilarne (pete po redu), ubedljivo najposećenije i najbogatije po sadržajima. Pred više od hiljadu najuglednijih zvanica i predstavnika svih značajnih medija NAJEVROPLJANI 2004. su postali: Boris Tadić, predsednik Republike, Stojan Stamenković, ekonomski analitičar i Enver Muhović, ugledni privrednik i preduzetnik. Priznanje za NAJEVROPSKIJI PROJEKAT godine poneo je projekat "Next sok od maline - najbolji na svetu" – Vojin Djordjević. Plaketa NAJEVROPLJANIN 2004. za oblast kulture ove godine nije dodeljena.

U 2005. godini, kao novina, dodeljeno je priznanje Najevropljanin 2005 građaninu iz Evrope koji je najviše doprineo našem približavanju Evropskoj Uniji. Ovo priznanje uručeno je šefu misije OEBS-a u Srbiji i Crnoj Gori, ambasadoru Mauriziju Massariju. Ostali dobitnici priznanja Najevropljanin 2005 su: u oblasti politike - Rasim Ljajić, ministar za ljudska i manjinska prava; ekonomije - Predrag Bubalo, ministar privrede; kulture - Goran Bregović, preduzetništva – Duško Sekulić, predsednik kompanije “Habitfarm” i za Najevropskiji projekat – Nenad Bogdanović, gradonačelnik Beograda.

Plaketu NAJEVROPLJANIN 2006. godine u oblasti politike dobio je bivši predsednik Evropskog pokreta u Srbiji i član međunarodnog evropskog pokreta Desimir Tošić, u oblasti ekonomije bivši ministar finansija Mlađan Dinkić, a u kulturi i sportu atletičarka Olivera Jevtić. Priznanje NAJEVROPLJANIN, koje se dodeljuje građaninu iz Evrope koji je najviše doprineo približavanju Srbije Evropskoj uniji, dobio je ambasador Italije u Beogradu Alessandro Merola. Za NAJEVROPSKIJI PROJEKAT u 2006. proglašena je Narodna kancelarija Predsednika Republike na celu sa direktorom Draganom Djilasom, a NAJEVROPLJANIN u oblasti preduzetništva je predsednik kompanija „Flory“ iz Kruševca Hristivoje Milošević.

Autor idejnog projekta Evropskih veceri – Najevropljanin godine, kao i koncepta izbora i dodele priznanja NAJEVROPLJANIN GODINE, je Stamenko Joksimovic, Generalni sekretar Prve evropske kuce.

Autori izvodjackog projekta Evropskih veceri su: Stamenko Joksimovic, Dragoslav Kandic, Vladimir Grbic, Jasmina Savic, Gordana Mladenovic, Milan Kneževic, Vesna Drincic, Predrag Vasiljevic (u medjuvremenu preminuo, naslednik prava Nada Vasiljevic) i Borka Živkovic.

Projekat realizuje Organizacioni odbor koji cini 13 clanova Prve evropske kuce. U izboru kandidata, odnosno samih lauerata za priznanje Najevropljanin godine u predvidjenim oblastima, pored Organizacionog odbora aktivno ucestvuje i Izborni savet, koji cini 11 clanova, od kojih su 5 obavezno iz sastava Prve evropske kuce (Organizacionog odbora) a ostali, po pravilu, priznate, ugledne i nestranacki orijentisane javne licnosti (iz redova NVOa, umetnika, naucnika, novinara, pedagoga i sl.), kao i sama Skupština Prve evropske kuce koja verifikuje kandidate predložene u medjusobnoj saradnji Organizacionog odbora i Izbornog saveta. Organizacioni odbor i Izborni savet imaju Predsednike, potpredsednike i sekretare. Predsednik Organizacionog odbora je po funkciji Sekretar Izbornog Saveta. Clanove Organizacionog odbora i Izbornog saveta postavlja Skupština Prve evropske kuce na predlog Izvršnog odbora iste.