BALKANSKI MOSTOVI KA EVROPI

BALKANSKI MOSTOVI KA EVROPI

Dugoročni projekat pod nazivom "Balkanski mostovi ka Evropi" krenuo je odmah nakon završetka poslednjeg rata, sa idejom da se na našu inicijativu, na najprikladniji i najbrži način, otvore "mostovi" saradnje i prijateljstva sa susednim regionima i gradovima. U prvim godinama realizovani su uspešni susreti sa predstavnicima Vukovara i Sarajeva, na kojima su uzeli učešće i predstavnici Zagreba, Beča, Novog Sada, Subotice itd.

1. Vukovarski most

1. Program

   

Projekatr: Balkanski mostovi ka Evropi - doprinos kulturi mira

“V u k o v a r s k i m o s t”

(09.11 – 11.11. 2001, Beograd)

Forma: Okrugli sto;

Organizator: PRVA EVROPSKA KUĆA – Čukarica, Beograd.

Suorganizatori: Evropski pokret u Srbiji, Beograd, Centar za regionalizam, Novi Sad, Komitet jugoslovenskih pravnika za ljudska prava, Beograd, Forum za medjunarodne odnose, Beograd, Goethe Institut, Beograd;

Partneri: Ženska grupa Čukarica, Beograd, Preduzetnički forum, Čukarica-Beograd, Zdravstveni forum, Čukarica-Beograd, Ekološki forum, Čukarica-Beograd, Forum mladih evropljana, Čukarica-Beograd, Evropski promotivno-poslovni centar, Čukarica-Beograd;

Specijalni gosti – ucesnici: Žarko Puhovski, Zagreb, Igor Mandić, Zagreb, predstavnici NGO iz Vukovara: Evropski dom Vukovar, Vukovarski institut za mirovna, istraživanja i obrazovanje, LAV  -  Likovni Amateri  Vukovara, Proni-Institut Vukovar, Centar za mir, pravne savjete i psihosocijalnu pomoć, Vukovar, Projekt gradjanske demokratske inicijative, Vukovar, Projekt gradjanskih prava, Vukovar, Mirovna grupa mladih Dunav, Vukovar, Udruga Bosino, Vukovar, Centar za žene, Vukovar, Zajednica povratnika županije vukovarsko-srijemske, Vukovar, Udruženje porodica nestalih i nasilno odvedenih lica, Vukovar, Udruga Paloma, Vukovar,

Domaći učesnici: Najuticajniji predstavnici nevladinih organizacija iz Beograda i Srbije. Uticajni pojedinci, saradnici i prijatelji Prve evropske kuće iz oblasti kulture, nauke, politike, ekonomije, sredstava javnog informisanja. Predstavnici pokrovitelja i donatora. Pored ostalih u diskusiji su učestvovali i: Desimir Tošić, Olivera Kovačević Vučo, Aleksandar Popov, Živorad Kovačević, Žarko Puhovski, Ljiljana Gehrecke, Igor Mandić, Zoran Alimpić, Jelica Minić, Zigfrid Gehrecke, Dragoslav Kandić, Stamenko Joksimović, Vladimir Grbić, predstavnici Vukovarskih NVO, ...

Projekat podržali: Freedom house, Goethe Institut, Opština Čukarica;

b) S A O P Š T E N J E Z A J A V N O S T

18. 11. 2001. navršava se 10 godina od sramotnog višemesečnog razaranja Vukovara i od progona velikog dela njegovog stanovništva. Bolna sećanja na vukovarsku tragediju pokreću danas pitanje odgovornosti za neopisiva stradanja i patnju svih Vukovarčana, ali iz naše sadašnje perspektive posebno za Vukovarčane hrvatske nacionalnosti.

Mada je još suviše rano za pravu, objektivnu ocenu uzroka ove užasne tragedije, došlo je vreme da se odgovornost za nju - sa srpskog naroda u celini – prebaci na njene počinioce. Došlo je vreme da se imenuju režiseri i izvođači ove rušilačke i krvave drame, osoba koje su – u ime nekakvih „ideala“ i za račun svojih vođa ubijale, masakrirale, rušile, palile, pljačkale i proterivale nedužne ljude, uključujući bespomoćne starce i nejaku decu.

Došlo je vreme suočavanja s istinom. Dokle god budemo krivicu za sve što se dogodilo 1991. tražili prvenstveno kod drugoga, nećemo se ozbiljnije pomeriti sa početne, očigledno za naše ambiciozne političke i razvojne namere, neprihvatljive pozicije.

I srpski narod u Hrvatskoj je doživeo neopisive strahote i još uvek strada i pati od posledica rata, ali o ovim stradanjima treba da progovori hrvatski narod. Danas je srpski narod u Hrvatskoj žrtva kolektivne krivice i biće to sve dok Srbija ne imenuje počinioce ratnih zločina i dok se današnja Srbija ne ogradi od njihovog sramnog čina.

Prihvatanje odgovornosti i traženje oproštaja za ratne zločine predstavlja duboko ljudski čin, koji zahteva veliku snagu i visoku svest, svest koja omogućava razumevanje značaja pokajanja i praštanja. I jedno i drugo oslobađa neizmerne snage ljudskog potencijala, koje su inače blokirane naporom da se zataška krivica, s jedne, i potisne razumljiva mržnja, s druge strane.

Danas, kad se u Srbiji i Jugoslaviji pokreće pitanje ulaska u Evropu, normalizacija odnosa među zemljama bivše Jugoslavije predstavlja zadatak od prvorazrednog značaja. Zato smatramo da put Srbije i Jugoslavije u Evropu vodi i preko Vukovara.

Identifikacija osumnjičenih, izvođenje pred sud i kažnjavanje krivaca za ratne zločine, kao i praštanje za podnetu nepravdu u okviru vukovarske drame, drame koja još uvek traje, vratilo bi Srbiji i Jugoslaviji ugled u svetu, koji je – zbog pogrešne i davno prevaziđene politike njenih prethodnih vođa – u protekloj deceniji gotovo potpuno izgubila. Hrabrost je odlika vizionara, mi ih danas imamo i želimo da im pomognemo da je iskoriste na pravom mestu i u pravo vreme.

U Beogradu, 11. 11. 2001.

c) Mala Foto prezentacija

2. Sarajevski MOST

a) Program

BALKANSKI MOSTOVI KA EVROPI

Prvi preduzetnicki most: Beograd – Sarajevo

 

Tema Mosta 1: “Uslovi za razvoj i saradnju malog i srednjeg biznisa na podrucju Srbije i B&H – evropska iskustva”.

Vreme odrzavanja: 17 – 18. 05. 2002. god.

Mesto odrzavanja: Hotel sport klub “Trim”, Kosutnjak.

Forma rada: Okrugli sto.

Generalni sponzor mosta 1: Konrad-Adenauer Stiftung fondacija.

Lokalni sponzori: Hotel “Sport klub Trim”, “Arteast”, “Galfis”, “Bel Medic”, “Potamija”...

b) rezime Programa

1. Prvi preduzetnicki most Beograd – Sarajevo organizovan je na inicijativu Evropskih kuca iz Beograda i Sarajeva u periodu 17 - 18. 05. 2002.god. u Beogradu (Hotel Sport klub Trim, Kosutnjak);

2. Na ovom susretu uzelo je ucesca preko 50 ucesnika iz Sarajeva i Beograda, od toga preko 35 uglednih malih i srednjih preduzetnika (Prilog 1.);

3. Partneri u organizaciji susreta su bili LOK grup iz Sarajeva i Evropski pokret u Srbiji.

4. Susret su aktivno pomogli: Ministarstvo spoljnih poslova Jugoslavije, Opstina Cukarica, Fondacija Konrad Adenauer iz Beograda i Ambasada B&H u Beogradu.

5. Susret je pored gore navedenih partnera i donatora omogucen zahvaljujuci i vecem broju domicilnih sponzora, posebno malih i srednjih privatnih firmi: “Galfis”, Beograd, “Bel Medic”, Beograd, “Arte ast”, Beograd, “Potamija”, Beograd, kao i Hotela “Sport klub Trim”, Beograd;

6. Susret su aktivno pratili sledeci mediji: “Ekonomist”, RTS I program, RTV”Stankom”, RTV “YU INFO”, Dnevni list “Avaz”, Radio “Grad”, TV “Hajat” itd.

7. Na suretu su razmatrana veoma brojna pitanja vezana za uslove osnivanja, rada i razvoja preduzetnistva i malih i srednjih firmi u Jugoslaviji i B&H a posebno: politicka klima, ekonomska klima, zakonski uslovi, privatizacija, bankarstvo – kreditna politika, spoljnotrgovinska politika – carinski rezimi i posebni spoljno trgovinski uslovi (prema pojedinim zemljama Amerike, Rusije, Arapskim zemljama i , normalno, zemljama Evropske unije);

8. Razmatrana su i neka specificna iskustva B&H i Jugoslavije u pospesivanju razvoja malog i srednjeg biznisa u domicilnim sredinama, posebno iskustva koja su prezentirali predstavnici LOK group (BiH), a zatim I predstavnici jugoslovenske strane (osnivanje I rtazvoj euroinfo centara i korespondentskih centara, agencija za razvoj malih i srednjih preduzeca na centralnom i regionalnim nivoima itd.);

Zaključci “Mosta”

• Prvi preduzetnicki most Beograd – Sarajevo ostvario je veci uspjeh od ocekivanog, posebno na planu razbijanja neizvjesnosti i predrasuda vezanih za ponovno uspostavljanje kako normalne ljudske tako i poslovne saradnje izmedju nase dvije susjedne i u mnogo cemu slicne i kompatibilne zemlje;

• Prvi preduzetnicki most treba u najkracem roku nastaviti kroz nove susrete i vidove saradnje, odnosno organizovati ga u jednu stalnu razvojnu poslovnu asocijaciju izmedju preduzetnika Beograda i Sarajeva (Sarajeva i Beograda) pod radnim nazivom “Poslovno preduzetnicki most Beograd – Sarajevo (skraceni naziv: Most 1);

• U daljem razvoju ovog mosta treba obezbijediti uslove za ukljucivanje veceg broja drugih zainteresovanih malih i srednjih preduzetnika u obje sredine;

• Strukturu partnera Mosta 1 treba prosiriti sa neposrednim ukljucivanjem zainteresovanih banaka, fondacija i drugih neophodnih institucija (fakulteti, instituti, turisticke i spoljnotrgovinske organizacije);

• Najveci interes ucesnika je da se pozitivni trendovi medjudrzavne saradnje nastave i ubrzaju, sa uspostavljanjem sto vecih pogodnosti za brzi razvoj malog (mikro i malog) i srednjeg privatnog biznisa u obje zemlje, koristeci ocigledna evropska iskustva i izrazene proevropske namere na obje strane;

• U obje zemlje oseca se izrazena potreba za odgovarajucim bankama namijenjenih za podrsku izvoznim ambicijama malih i srednjih firmi;

• U obje zemlje kreditni uslovi za razvoj malog i srednjeg biznisa su jos uvijek neadekvatni, posebno kada se ima u vidu da je brz razvoj preduzetnistva jedina egzistencijalna mogucnost za zaposljavanje i prezivljavanje ogromnog broja akutno ili potencijalno nezaposlenih radnika;

• Poslovna asocijacija Most 1 treba da animira svoje clanove kao i strane investitore (Banke za obnovu i razvoj, Pakt sabilnosti, Svetsku banku i sl.) da se u najkracem roku obezbjedi i pomogne realizacija sto veceg broja zajednickih, regionalnih projekata, kako bi se sto racionalnije iskoristili raspolozivi potencijali obje sredine, ali i organizovano pospesila saradnja dva neposredna, mnogim ociglednim ekonomskim i drugim interesima povezana susjeda;

• U kontekstu gore pomenutih interesa izvrsice se koordinirani pritisak na interne (gradske, regionalne i drzavne vlasti) i eksterne faktore (Pakt stabilnosti, Specijalizovane banke i fondovi i sl.) kako bi se obezbijedila logisticka podrska (materijalna i druga) za sto cesce uzajamne posjete, zajednicke nastupe na sajmovima i izlozbama, zajednicku edukaciju, prezentaciju poslovnih ideja i interesa i sl (izrada i servisiranje odgovarajuceg Sajta, promotivnih publikacija, kataloga i dr.).

c) Mala Foto Galerija